Danas je u Medija centru pretpremijerno prikazana prva epizoda novog dokumentarnog TV serijala “Dokaz”, autorke Bojane Lekić uz predstavljanje rezultata istraživanja “Koliko građani Srbije poznaju pretpostavku nevinosti” sprovedenog u okviru projekta.

SAMO TREĆINA GRAĐANA ZNA ŠTA JE PRETPOSTAVKA NEVINOSTI

Samo trećina građana Srbije zna šta je pretpostavka nevinosti, pravo koje svima garantuju međunarodne konvencije, Ustav Srbije i mnogi zakoni i kodeksi Srbije. Ovo načelo, koje kaže da je svako nevin dok se pravosnažnom sudskom presudom ne utvrdi krivica, poznaje 30,7 %, dok 50,2 % kaže da ne zna, a 19,1% njih misli da zna, ali potom daje pogrešan odgovor. Ovo pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je, uz trodelni dokumentarni serijal  “DOKAZ” koji se bavi pitanjem poštovanja pretpostavke nevinosti u Srbiji, u saradnji sa Ninamedia research uradila produkcija Brendon, predvođena autorom Bojanom Lekić.

Istraživanje koje je metodom terenskog intervjua, rađeno na reprezentativnom uzorku od 1048 ispitanika pokazalo je i da o nedovoljnom poznavanju ljudskih prava govori i to što građani pretpostavku nevinosti čak ni ne prepoznaju u dovoljnoj meri, jer su ispitanici i u situaciji u kojoj su im ponuđeni odgovori, stvarno značenje pretpostavke nevinosti prepoznali tek u 64,3% slučajeva.

Zabrinjavajuća je činjenica da ljudi ni ne poznaju svoja prava, jer je jasno da bez znanja o njima, ne mogu ni da ih brane” – kaže Bojana Lekić ističući da je jedan od ciljeva dokumentarnog serijala koji se bavi posledicama nepoštovanja pretpostavke nevinosti upravo upoznavanje građana sa njihovim pravima i ukazivanje na odgovornost onih koji ta prava krše.

Sudeći po istraživanju građani Srbije smatraju i da je odgovornost za to što se u Srbiji godišnje izrekne oko 20 000 dana neosnovanog pritvora, podeljena između tužilaštva (31,2%), policije (30,9%) i suda (30,4%).

Ne zna se ko vodi istragu

Iako je od 2013. godine u Srbiji na snazi “tužilačka istraga” manje od polovine građana percipira tužilaštvo kao instituciju zaduženu za vođenje istrage u slučajevima kriminala i korupcije (42,7%), gotovo trećina smatra da je istragu vodi policija (29,5%), a 19,4% smatra da je za to zaduženo sudstvo.

Podeljena su mišljenja i oko pitanja zašto dolazi do oslobađajuće presude donete zbog nedostatka dokaza. Da je razlog to što tužilaštvo nije dobro vodilo istragu misli 25,7% ispitanika, da policija nije dobro radila svoj posao misli 25,6%, da je došlo do zloupotreba usled korišćenja „rupa u zakonu“ – misli 24,9%, a 14% smatra da se slučaj našao na sudu iz nepravnih razloga, nezasnovan na činjenicama, dok je u 3,4% slučajeva smatrano da su mediji vršili pritisak.

Mediji su sud pre suda

Skoro dve trećine građana smatra da mediji optužuju osuđenog pre suda, 16% se ne slaže sa tim i 17% ne zna da se izjasni po ovom pitanju. Kao najčešći razlog činjenici da mediji često krše pretpostavku nevinosti se navode ekonomski interesi (53,7%), politički pritisci (19,7%), kao i nedovoljno poznavanje zakona (19,6%).

Nezavisnost sudstva, tužilaštva i medija nije ni prosečna

Percepcija stepena nezavisnosti rada medija, sudstva i tužilaštva (ocenjivana od 1 do 5) nije dosegla ni prosečnu ocenu. Najvišu prosečnu ocenu nezavisnosti rada dobilo je sudstvo sa 2,69, sledi tužilaštvo sa 2,66 i mediji sa 2,44.

Vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković rekao da je da rezultati istraživanja pokazuju da je društvo u Srbiji – “društvo ćorsokaka” i da su svi krivi zbog te situacije.

“Mi smo svi krivi, jer u ovom društvu ima malo dijaloga i društvo nije spremno da se suoči sa time. Mi smo kao društvo u ćorskokaku, veliki broj ljudi je priistao da ovo što se dešava”, kazao je Janković.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je u Srbiji ima puno neosnovanog pritvora. “Država velike pare daje za to, što je ogromna greška sistema”, kazala je ona i dodala da policija i tužilaštvo nisu suštinski zainteresovani da vide presudu koju izriče sud.

Prva epizoda serijala pod nazivom “(Ne)osnovani pritvor“ koja će biti emitovana 31. maja u 22h na TV Prva  pažnju posvećuje upravo činjenici da se u Srbiji godišnje izriče oko 20.000 dana ili 54 godine neosnovanog pritvora, a država odnosno njeni građani, po tom osnovu plaćaju 1,5 miliona evra svake godine. Pretpostavka nevinosti se, pri tom, i u pravosudnom sistemu, medijima, pa i društvu u celini prečesto “avansno“ zamenjuje pretpostavkom krivice.